Ništa novo. Zeza me nešto komp. Posao, valja ga čuvat, a ja zvrndam po internetu. Štaš.
A ti veseo nešto, ili ti je ovo običaj :))))) Mislim ovi smajliji.
ja tebe nista ne kontam...ja sam tebe razumio da se probas maknuti sa ovog neta koji ti ocigledno pravi probleme.....ja sam razumio sljedece: ti, udata, si se dopisivala sa nekim na netu pa si pomislila da bi moglo biti vise i onda se razocarala a razocarala si se i u sebe jer ne znas kako je do toga moglo doci.....jesam li otprilike u pravu=?
E vako. Otprilike si pogodio. Dobar si. A mislim i da se to dalo naslutiti, nekako. E sad, ja sam pokušala sebe da maknem odavde metodama - ajd budi malo tuka, sve ti je to isto i nema tamo ništa. Onda ajd nemoj biti tuka, mislim nafuraj se da si pametna, a ovo je svakako u oblacima. Sad ne znam ni ko sam, ni šta sam. Nešto između. Zamantalo me nešto, a najgore, ne znam ni šta. Ti spominješ nekog. Ne znam, meni je to još uvijek nešto i baš me nervira. Da mi je mlatnut ko onu vreću, uhm. Eto iskreno. I da udata sam, djeca i pripadajući muž. Komplikovano pa hajd.
znaci sve je bilo virtualno, jel tako??
a jel to ovdje bilo il negdje na chatu?
sta je sada tvoj problem? jel se jos uvijek dopisujes sa njim....
a ja, da ne zaboravim....nisam ti muz:)
Šta hoš ti Insomnia? Vidi mahalaša. I jeste usrećio se, da znaš. Isto ko da sam ja ovo planirala. Bježi moralisto. Dodaj mi još malo soli, neka.
Jeste sve virtuelno i nervira me rekoh. Uhm. A to s kim se dopisujem, hehe. Pa to ti je ta igra živaca. Ima ga, nema ga. Metamorfoza. Fatamorgana. Da ne filozofiram sad. Pitanje je ozbiljno.
ja ipak mislim da je tvoja situacija ozbiljna. mozda od toga ne bude nista. ali u cemu su uzroci? zasto se dopisujes sa nekim na tom nivou a imas muza (jos i djecu)? jesi li ti svjesna cega ti fali u zivotu? ljubavi, paznje,seksa.....???
bolje bi bilo da analiziras svoju situaciju i da popravis to stanje ......a to sto radis je samo zlo koje se sakrilo....nemoj da sada vazim ali tako je.
Eh u tome problem, nisam ni znala da mi nešto fali. Ali u pravu si. To ti je život. Ne moraš mi vaziti, vazim sama sebi vjeruj mi dovoljno, ustvari možda nedovoljno, očito. Sve stoji, ali stoji i ovo iskušenje. Ljudi smo. Uloga kao haljina za veče. Da je bar tako jednostavno.
Ljudi grijese, zato su ljudi. Ali nismo djeca. Mozemo iz gresaka nauciti, jel tako? Zasto to sto ti fali ne potrazis u onome sto vec imas? Odnosno probas da ga stvoris u onome sto vec imas....jel znas kako ti je....sad vidimo ono sto nam fali ali jako lako se desi i izgubimo i ono sto smo imali...pa tek onda shvatimo sta smo imali. gadno je to. muz, djeca...itd....hej vjeruj mi ja ti zelim samo pomoci.
Vjerujem ti. Možda zvučim sumnjičavo, pripiši to ovoj privremenoj neuračunljivosti. Sve sam karte otvorila, nemam šta sad nešto maskirati. Nismo djeca, naravno, zato se i čudim ovoliko. Da mi je neko prije rekao, samo bi se cerekala, ko vidi budale. Ali, nikad ne reci nikad i ne osuđuj druge, ne čudi se. Svašta se vrati. U pravu si, možda nam trebaju ovakvi šamari, pa iako virtuelni, opet te navuku, da se pogledaš u ogledalo i popraviš što možeš, i gdje možeš. Zeznut je ovaj svijet slova, i ko ga izmisli, hehe.
Moj svijet su više brojevi, osveta slova u punom sjaju. Od ovoga naravno neće biti ništa. Čega? To je pitanje. Nisam toliko mahnita, valjda. Pa ni sama ne znam šta me ovo snađe, slučajno. I onda bih baš bila konj da nastavim da hranim neke, pa recimo ozbiljne i zabrinjavajuće, iluzije o tamo, možda, eventualno nečemu, nečijem. Uz to, bilo bi sebično i rizično. A opet, ne mogu se oteti dojmu da se pronalazim u rečenicama, kao da to znam cijeli život. Eto to me nervira, pomalo boli.
Ali otimam se, valjda se i otrgnem. Ma ništa valjda, ko te pita. Možda mi fali strasti, izazova u životu, da, i seksa ili ljubavi, ili i jedno i drugo. Nemam pojma. Ti si u braku? Onda možda znaš, ne želim ti to, da naiđu ti periodi kolotečine, navika, ugodno, sigurno i onda, hajmo malo drame. Prokletstvo, zlo kao što kažeš. Malo sam pošandrcala, sabraću se. Nije mi ni ružno bilo. Tako ću to i pospremiti u sjećanju. Samo mene dobro prodrmalo, niko drugi nije stradao i nije kraj svijeta pa da od ovoga pravim sad neki opasni, nerješivi problem. Toliko podjetinjila nisam, al zamalo. I konačno, hvala ti, a izvući ću se ja, velika sam.
Remzijas, evo ja bih ti rado odgovorila kratkom narodnom mudrošću, sigurno je znaš, hehe i stoga je neću napisati. Pokušavam od sad biti fina i strogo kulturna, u rukavicama bar. A i upeglala sam već dovoljno ovog čovjeka gore. Pravi je drug.
Nije mi namjera bili da te kritikujem. I ne treba ti sada kritika. I ako znas da u stvari bi trebala. Ali nije sada vrijeme da kritikujemo to u sta si pala. To se desilo i tacka. Ali sada sama sebi napravi resume i shvati dvije stvari: kao prvo, nije kasno (jer se u stvari i nije nista dogodilo, kao drugo, ovo je jako opasno.
Naravno da shvacam neke stvari. Dosla si u neke godine gdje imas osjecaj da ti nesto fali, a mozda sama ne znas sta. Nesto bi mijenjala ali ne ide/ ne moze jer i sama znas koju odgovornost nosis na sebi. Kljucno je to da ti shvatis da ti vec nesto veliko imas. A to je familija. I da se sjetis kako bi ti i sta bi tek bilo da je, nedaj Boze, izgubis. Kad to sebi utupis u glavu onda ces i ovo drugo drukcije gledati. Shvatit ces da je bila samo jedna zelja, koja ce sa vremenom nestati. Nemoj traziti to sto ti fali kod drugih ljudi, pa makar bili virtualni. Pricaj sa muzem. Navedi ga da nesto zajedno uradite. Pa i zavedi ga:). Mozda je i on u godinama gdje mu nije...
....do nekih stvari......mozda ima fazu gdje "spava" (ako me razumijes). Ali ti ga probaj "probuditi". Izadjite na veceru, prosetajte, otidjite na kafu....na kraju seks dosta rijesava. Ali tebi bi najvaznije bile da izbjegavas tu osobu sa virtualnog svijeta. Nemoj se dopisivati sa mnjom. Probaj je nekako od**bati (da izvines)....i koliko god da ti bude tesko, ti shvati da ta osoba (namjerno ili nenamjerno) tebi kvari/rizikuje zivot i srecu....
Sve jasno. Baš dobra analiza luckastog ženskog ponašanja :) Pokušaću i ovo što predlažeš, izvodivo je, naravno. Vraćam se ja u svijet brojeva. Tamo mi je lakše, nema toliko skretanja. Ako i svratim ovdje, biće samo intelektualna gimnastika, više razonoda i smijeh, a ima ga, baš, bez obzira na sivilo oko nas. Nešto još svijetli u nekim ljudima i dobro je da je tako. Hvala i pozdravljam te ;)
Samo polako - mozda se to ne poboljsa odmah sutra al bit ce ako Bog da.
Samo se smiri i uvijek se sjeti onoga sto vec imas. Drugi bi dao za to ne znam sta.
Javi se ponekada.