Ako se sretnemo možemo o svemu. Ti kreni, ja se uključujem. Samo me ne pitaj za nju, ništa. Pravi se kao da ne postoji... Nemoj ni o raskidima, davanjima, uzimanjima, zagrljajima. Ljubav nikako ne pominji. Ni tvoju, ničiju. Neću to da slušam. Nemoj o tome. Nemoj u ovom vijeku, poslije može. Možda... Kada se vidimo, ti pričaj, ja ću da slušam. Pričaj o svemu, šta ti god padne na pamet, samo mi je ne pominji. Nemoj nikako da izgovaraš njeno ime. Niti bilo šta što počinje na M. Ništa njeno. Nemoj. Nemoj molim te... Ako vidiš da sam nesrećan, a jesam, samo me razumi, zagrli i to će mi biti dovoljno. Samo mi ne pominji nju, ni riječ… Ne pitaj ništa jer će se vratiti bol, nemir, ona pitanja da smo možda ipak mogli, da me i dalje voli ili da nije srećna sa njim?