Jutros sam se probudila, a uopšte mi nije bilo do jutra. Iskreno rečeno, nije mi bilo ni do čega. Čak ni do koljena. A kako će mi bit do koljena kad sam se popela na stol. Ako ćemo pošteno, onda treba reć da mi nije bilo ni do stola. Stol je bio stakleni s drvenim nogama i drvenom radnom plohom, dok mu je ladica bila također od drveta. Eto, takvi su mi aluminijski stolovi najdraži. A najdraži su mi zbog toga jer nemaju nimalo aluminija, kojeg ja, inače, obožavam. Želim istaknuti da su svi moji preci bili od aluminija. Djed po materi dobijen je elektrolizom u posebnim pećima, a kako je bio odličan vodič topline, baka bi ga u dugim zimskim noćima držala na sebi. Tako se rodila moja mama. Djed se zvao Al, a moja se mama po njemu zvala Alma. Ustvari samo ono Al je po njemu, a ovo „ma“ to je zato jer su oni znali da će ona biti moja mama. Ona se zapravo trebala zvat Almama, ali je baka rekla da valja štedit.