Jutros sam se probudila lijepa kao nekad, tako da ću opet morat ić na plastičnu operaciju. Meni je najteže kad sam lijepa. Onda stanem ispred zrcala i stalno uzdišem: „Bože Majo, pogledaj to pravilno rame, te podlaktice, pa dlačice u uhu. Prelijepa si. Savršenstvo“.Jedan put sam devet dana uzdisala, tako da nisam mogla ništa drugo radit, a čekala su me u parku dva neispilana drvoreda. Kad nisam lijepa, onda za sve imam vremena. Kad bi ljudi bili iskreni ili kad bi se ponašali u skladu s. Više vrijedi par trenutaka s pravom osobom nego pet godina s. Užasno me nervira kad mi rečenica završava s. Ima toliko lijepih završetaka i baš kad odlučim da ću završiti s jednim od njih, dogodi se, iz čistog mira, da završim sa s. Jedna moja prijateljica, koja je učila za kaluđera, dugo je hodala s M., ali je strašno nerviralo što se on smije onako nekako, pa se udala za S. Kad bi se S. opio, dolazio je noću oko dva sata. Sat mu je trebalo da dođe do pola puta, a drugi sat, da dođe do kuće. Zato je u džepu uvijek držao dva sata. Dva sata je držao u džepu, a dva sata na Elektrotehničkom fakultetu, gdje je predavao odnove književnosti. Nezaboravna su njegova predavanja o ozimi pšenici i celibatu. On je često vodio moju prijateljicu na fakultet. Njezin zadatak je bio da stoji ispruženih ruku i nogu i isplaženog jezika na šest metara od prvih redova, a studenti su morali pogađat koje su boje gaćice.