Budući da se u poslednje vreme čine izvesni napori da se od BiH napravi dovoljno funkcionalna država, koja bi mogla preduzeti određene reforme i krenuti putem evropskih integracija, kao i sve ostale zemlje u regionu, britanska rezolucija je shvaćena kao pritisak da do takvih promena dođe. Tome se očigledno suprotstavljaju Srbija i RS (one će i ratom braniti svoj ratni plen), pa otuda ova nesnosna nacionalistička dreka i još jedna moralna bruka oko Srebrenice i rezolucije u Ujedinjenim nacijama. Ova „Pirova pobeda“ Srbije će da je košta, ali je još važnije što je ona razgolitila licemerje srpske „proevropske vlasti“ u pogledu politike mira i pomirenja. Takva politika bi na prvom mestu podrazumevala promene koje bi dovele do normalnog funkcionisanja Bosne i Hercegovine. A to i Srbija i RS zajedničkim snagama i svim sredstvima nastoje da spreče. Iz ovog konteksta koji se, uzgred budi rečeno, uopšte ne prikriva, jasno je da odlazak Vučića u Srebrenicu nikako ne može biti tumačen kao korak ka pomirenju Srba i Bošnjaka i oporavku te napaćene zemlje. Sve što on i njegova ekipa rade spada u amoralno prenemaganje, pod svetlošću pozornice.