Na Đurđevdan, krstio se u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi i primio ime Nemanja.Njegov otac Murat izjašnjavao se kao Srbin, znao je da Kusturice potiču od Babića iz sela Plana, kod Bileće, i to je, kao što su njemu preneli njegovi preci, on preneo sinu Emiru…“Krštenje je ta tačka u kojoj sam ja htio da dovedem priču o mom poreklu. Krštenje je odluka da se i za onaj svet spremim. To je odmrzavanje zamrznutog identiteta, nikako prelazak iz jedne u drugu religiju. Grane u mojoj porodici su podeljene u onom trenutku kad su Turci Osmanlije bili na ovom terenu. Braća porodice delila su se na one koji su se islamizirali i na one koji nisu.Moja porodica je poreklom srpska, pravoslavna. Moj otac je rođen kao musliman, ali je, pre svega, bio Srbin. Moja majka je takođe iz muslimanske porodice. Ali, ona se ne identifikuje ni sa jednom religijom. Veruje u snagu ljubavi. U mojoj porodici, u poslednjem kolenu, niko nije praktikovao islam.
Tako da nema govora o mom nekakvom prelasku.Dobro, možda smo mi bili muslimani 250 godina, ali smo bili pravoslavci pre toga i duboko u sebi uvek bili Srbi, vera to ne može promeniti. Mi smo postali muslimani samo da bi preživeli Turke.Zbog budućnosti svoje dece vratio sam se pravoslavlju i hoću da moj unuk pamti detinjstvo po paljenju badnjaka i božićnoj vatri. Ta vatra gori uvek, ona se nikad ne gasi, postaje deo jedne slike, jednog života. Božić je za mene mnogo više od običnog okupljanja porodice. To je simboličko stanje.Dan kad je rođen onaj koji je promenio svet, popravio ga, stavio na nove temelje. Kada odem želim da mojim potomcima ostavim jasnu predstavu o identitetu i da ne završim kao onaj Andrićev junak iz Travničke hornike koji je podviknuo na neke Turke kada su htjeli da linčuju nekog čoveka. On je rekao: Ne dirajte čoveka, a ovi skloni linču su ga upitali ko si ti, a on im je dogovorio: ja sam veći musliman od svih vas. To je bio neki doktor Latin iz Rima koji je lečio konzule u Travniku. Kada je umro sahranili su ga na muslimanskom groblju. Pitali su neki ljudi posle kako katolika sahraniste na muslimanskom groblju, a oni odgovorili: pa sam je rekao da je musliman“,objašnjava Kusta.Najveći pisci nekadašnje Jugoslavije, Ivo Andrić i Meša Selimović, izjašnjavali su se kao Srbi.
@evome normalno da se Emirov otac tako izjasnjavao jer je mogao samo da bira izmedju da bude hrvat ili srbin, ili neopredjeljen. Moj rahmetli tetak na dokumentima nekada je bio srbin, a nekada hrvat, a nekada neopredjeljen jer se nije moglo izjasniti drugacije, A bez obzira sto se neko izjasnjavao kao srbin ili hrvat, taj neko je slavio bajrame, isao u dzamije, taj neko je bio musliman. Prostudiraj malo istoriju Bosne pa ces saznati vise o svemu, jer nekada, nekada u Bosni su zivjeli Bosnjani katolici, pravoslavci i muhamedanci. A biti srbin ili hrvat ne znaci biti pravoslavne ili katolicke vjeroispovjesti. A ovi maloumnici sto krizaju cirilicu ne mogu da shvate da poznavajuci jezike, pisma samo postajemo bogatiji, i ja sam veoma sretna sto sam rodjena u Bosni i sto mogu razumjeti i citati cirilicu a takodje rijeci iz hrvatskog, srpskog ili bosanskog jezika. Zar to nije divno?!!! (celik-gvozdje-zeljezo ili ladica-fioka, voz-vlak, hljeb-kruh, talas-val, i da ne nabrajam dalje.