БЕЋИРОВИЋИ Бећировићи су се у Горњу Бијелу доселили из Љевишта -дошао је Новица Неђељков 1910. године. Бећировићи су поријеклом од Требјешана, гдје су се презивали Кљајићи. Из Требјесе су се, послије разуре 1789. године, населили у Вражегрмце, а 1792. прешли у Љевишта, у Горњу Морачу. Станиша се истакао као добар јунак и хајдучки харамбаша; опјеван је у народним пјесмама. Имао је два сина – Дуку и Јездимира, који је имао надимак „Бећир“. Од Дуке нема потомства, а Бећир је имао синове Рада и Петра. Бећир погине код Драгилова вира, на планини Лукавици 1825. године, од руке Фазла Ибричића Љуце, а освети га његов син Раде око 1847. године, погубивши Фазла Иберичића у Буковичкој гори. Презиме Бећировић његови потомци су добили по Бећиру. У комитском покрету 1916-1918. године налазио се Радован Бећировић из Бијеле, најпознатији творац јуначких народних пјесама, који се потписивао као Хаџи Радован Бећировић – Требјешки. Милован Новичин је погинуо на Пљевљима 1. Дец