u zimu 1994/1995 , kad sam imao 15 godina, upoznao sam generala Izeta. Ta zima je baš bila jebena, Bihać sav opkoljen, udaraju sa svih strana...nas par klinaca ( ja sam bio najmlađi ) iz jedne mahale u Bihaću ( a svi smo bili izbjeglice u Bihaću ) čuvamo stražu ispod Debeljače...imali smo jedan pištolj i jednu papovku, kad staje autobus oko 01:00 , smireni glas se obraća se nama : "Šta radite u ovo doba vani ? " Mi tiho odgovorišmo : "Pa čuvamo stražu ! " Kad se ispred nas pojavi general Izet, nakon toga nas je pitao odkud smo, zar nema niko stariji i slično. sve smo mu objasnili ( izbjeglice, očevi na prvoj liniji ) , On se pozdravio sa nama i pozvao jednog iz busa da nam nešto da. Bila su to tri kalaša , nov novcijata :) . Krajem jula 1995 sa ocem sam bio u Bužimu, gdje sam ga posljedni put vidio. Heroj je bio i heroj ostati !