Pita mene Fadil iz treće minhenske šupljikatorske udarne, je li kod nas uobičajeno da svako veće na dnevniku pričaju o iskopavanjima i đenazama i kojekakvim godišnjicama ili to rade samo kad dolazi dijaspora na odmor, pa da ih se ono patritski obradi... Ja ga nako gledam pa kontam ako kažem jeste, reći će: ma znao sam ja to, ali pitam da provjerim..., a ako mu kažem jok nije, to je uobičajeno, tek sam tad nagrabusio, jedva će dočekati da može reći : to je još gore nego što sam mislio. Šutim ja i pijuckam pivu što mi je Fadil platio, platit će on još koju, ima para čovjek tamo je od 92. Pa kontam šta da mu kažem. Na koncu mu rekoh ustajući: ne seri Fadile vi tamo više pričate nego mi ovdje, vi ste i u ratu više patili nego mi ovdje i govorili ste: blago vama vi ste tamo svi skupa, a mi smo ovdje sami... Hebi se Fadile, đaba ti piva...danas mi se i ne pije.