I sve to ne bi bilo moguce da djecak Filip nije tokom rata skupljao ambalazu humanitarne pomoci, tako da danas, 20 godina nakon zavrsetka rata, imamo jedinstvene muzejske eksponate kao sto su konzerve. Neko je nesebicno darivao Monopol, neko ce dati spil karata, neko Covjece ne ljuti se i eto ti muzeja. Dovoljno je u istoj recenici reci "djetinjstvo i rat" i niko nema srca da se usprotivi ovako besmislenoj ideji. Kad mogu toliki da profitiraju od rata i ratnih prica, moze i nas drustveno korisni Jasminko. Neka je sa srecom!