Onog trenutka kada se shvatilo u dva najveća naroda / S-H/ da više Muslimani ( po njihovim mjerilima) neće biti moneta za potkusurivanje i da su po broju več treći narod u SFRJ, da po školi i kulturi nisu " zaostali ", već ravnopravni i više od toga, a ekonomski potpuno nadmoćni, nastala je klero-nacinalistička priča ( osmdesetih) i čekalo se da Tito umre. Odmah su se pojavili " očevi", utemeljiteli nacije i završile priču agresijom na Republiku BiH. Najgore po njih je što se agresija završila vojnim porazom, koji nikako neće da priznaju. Ali taj poraz je evidentan i nikada više neće biti Titove Jugoslavije - NAŽALOST! Ali ni Bošnjo neće odstupiti sa svoga i od svoga. A, Bošnjački političari, u pamet se!
Baš tako! Nažalost svijest o tome šta prestavlja bošnjak i šta je to biti bošnjak je iskrivljena do te mjere da se pogrdno provlači kroz viceve pri tome koristeći se popularnim terminom "bošnjo". Nažalost, drugi put govorim, "Biti Bošnak" ima jako loš imidž koji se konstantno vezuje za ruralno, kulturološki mrtvo a upravo je suprotno. Bošnjaci imaju historiju postojanja, jezik, kulturu... na kraju krajeva imamo ličnosti!