Još poluživ uz ove naše pesme stare, konobar kaže ajmo sad je stvarno kraj, jer ja kad padam, onda padnem za sve pare, nemoj da staješ opet isto svima daj. Ne prestajem a stiže flaša ko zna koja, u komi sam zbog tebe nesuđena moja, trebaš mi da mi vazduh daš, a tebe tako briga baš, ništa od mene nema, čisto da znaš, ne prestajem a stiže flaša ko zna koja, da poginem bez metka, i bez kapi znoja, trebaš mi da mi vazduh daš, a tebe tako briga baš, ništa od mene nema, čisto da znaš. Umoran, bled, dok sve se oko mene vrti, na sve sam spreman da se malo podignem, jel ja kad pijem onda udaram do smrti, a kad ginem – daj da stvarno poginem. Ne prestajem a stiže flaša ko zna koja, u komi sam zbog tebe nesuđena moja, trebaš mi da mi vazduh daš, a tebe tako briga baš, ništa od mene nema, čisto da znaš,