Efendija,puno price malo mudrosti.Ne trebaju vama izbjeglice da bi ste dali smisao Bajramu i darivanju.Na svako cosku su bolesni,sakati,gladni,goli,ostavljena djeca,zlostavljana djeca.Na svakom cosku neko vapi za pomoc,a mi prolazimo pored kao pored sugavog da slucajno ne bi i mi postali jedan od ljudi.Pusti izbjeglice,puna je ova regija onih kojima je pomoc potrebna.Problem je u tome sto smo mi otupili,sto je rat u nama ubio vecinu humanosti,ljudskosti,empatije.Svi mi kaonekog zalimo,ali samo mu nudimo od svoga viska.Nije to milostinja i ljudskost.Treba dati od svoga manjka i malo se pomuciti da bi i onaj drugi imao bar malo,a mi malo manje.