Svaki od nas bi volio stisnuti i uraditi isto, bar negdje duboko u sebi iako to krijemo svi...Hebat mater direktoru, ako treba posvadjat se sa starcima, prijateljima, svima koji te ne razumiju...I samo otici...U nedostatku snage i hrabrosti sjedemo i pljujemo ljude koji to urade...Svako sa svog zivota radi sta zeli, bolje jesti pastetu na ovakvom putovanju, nego kafenisat u BiH i slicno...Onda vecina misli da ce nesto propustiti ako ne bude tu, a ustvari propastamo bas jer smo tu :-((( Ko zna sta ce sutra biti, mozes ostati na poslu i dobiti srcani udar, onda bolje da si na putovanju dobio (a mozda bas zbog putovanja i neb dobio)...Ne govorim da ljudi masovno ostave poslove, ali nema potrebe ni osudjivati ovakve, mozemo im samo zavidjeti...
Trojo kao da si ušao u moje misli i rekao ih na glas... Onda shvatim ma kakvi ja to ne bih mogao odraditi na tako savršen način...
Direktoru, starcima, prijateljima da ove sekunde, ali bebani ne mogu. Zavidjeti ću mu ostatak svog života jer neću više nikada biti u prilici uraditi ovo...