Nisu jedini. Masa bendova domaćih i stranih, čak i vodećih, su teška komercijala. Tekstovi se pišu i muzika komponuje prema očekivanju izdavača koji procjenjuje šta će se publici sviđati odnosno moći dobro prodati.
S ovim se mnogo ljudi složi sve dok se ne spomene njihov omiljeni bend uz kojeg su rasli, ili se prvi put poljubili, ili slično... Iz tog razloga, mnogo ih se do sad sa mnom složilo, ali mnogo njih će me sada popljuvati kad kažem da su na primjer, Led Zepelin, Rolling Stones, Queen, U2... isto to; samo grupe zabavljača širokih narodnih masa. Uvijek izdavač za njih odlučuje šta će im snimiti a šta neće, i prema svojoj procjeni usmjerava komponovanje pjesama za dobijanje "catchy tunes" za kakve misli da će ih mase voljeti.
Pojavljuju se zato tzv 'indie' bendovi koji se ne žele ugovorom vezati ni za kakve izdavače nego se snalaze sami, pa koliko se uspiju sami reklamirati bez izdavača, toliko im je.
Sve stoji, samo sam konstatirao kakvo je stanje stvari. Naravno da nisu jedini. Ali njihova je poslovna strategija da pokušavaju stvoriti neki alternativni imidž, a vamo iza kulisa čisti kapitalistički biznis protiv kojega kobajagi pjevaju. Znači vuk u jagnjecoj koži.