Из љубави жарке Ти сe c неба спусти,  Из вечне красоте у ругобу муке,  Из вечне светлости у мрак злобни, густи,  Дављеним у греху пружи свете руке.  Зачуди се небо, земља затресе се:  Добро дошо, Христе! Људи, радујте се!  Из љубави жарке, којом свет сотвори,  Ко роб се понизи, да робље одрешиш,  Да обновиш кућу што Адам разори,  Да мрачне просветиш, грешне да разрешиш.  Љубав не зна страха нити понижења.  Добро дошо Христе, Владико спасења!  Из љубави жарке, Царе свих красота,  Ти остави блесак красних херувима,  У пећину сиђе људскога живота  C буктињом и миром очајним људима.  Устраши се земља: како да Т' одржи?  Добро дошо, Христе. Тебе небо држи!  Девица прекрасна давно Ти се нада,  Земља Ти ју диже да се кроз њу спустиш  C високог престола, из небеског града,  Да донесеш здравље, грехе да отпустиш.  O девице света, кадилнице златна,  Слава ти и хвала, мати благодатна!