Kud čoban (profiteri biznismeni) naredi, ovčice (ko drugi nego mi, običan narod) trče, psi (oni zbog kojih i rođena mati poželi da nikad nije raširila noge) laju - utjeruju strah. Scena poslije raspada Jugoslavije. Moglo se, više se ništa ne može. Sad je šuti, trpi i šta god bude bit' će po običnom narodu, jer neke više ni sam Bog ne može dotaknuti, realnost. A što je bilo bilo je, eh eh eh kad se sjetim je 20tak godina unazad, pa... Prošlo drugovi moji, prošlo vrijeme...