Pesma o babi Stani
Skupili se djikani
Zakukali babi Stani:
"Oj Stano, sestro mila,
Ziva nam i zdrava bila...
Nevolja nas zadesila prava,
Odletila Lazaru je glava.
Qurcio se knjaz prvi,
pa sad lezi u lokvi krvi.
Izgubi je na Kosovu polju,
Turci tamo i sad Srbe kolju.
Zvekecu sablje turske,
Na kolcima su glave srpske.
Srbina nigde na polju Kosovsku,
Da brani svoju veru pradedovsku.
Po tvoju mudrost dolazimo,
jer drugi izlaz ne nalazimo..."
Nasluti baba Stana
Sve ljepote Turskijeh dana,
Pa u vis podize ruku
I obrati se srpskom puku:
"Cujte mene pravoslavci,
Svetosavci, srpski junaci...
Predajte Turcinu vlast
I zena vasih cast.
Jesu oni dlakavi i ruzni,
Ali nemojte biti tuzni...
Nije Turcinu nikad mrska,
Smrdljiva pich ka srpska.
A za odbranu naseg krsta
nek im qurac puni usta...
I vama neka shupak deru,
Da sacuvate svoju veru.
I prigrlite u krvi danak,
Da im qurac bude gladak..."
Djikani se sagledase,
Mudri savet poslusase,
Pa spremise babu Stanu
Na docek velikom Sultanu...
I sve srpkinje mlade,
da se Turci slade...
Odjednom nasta muk,
Turskog bubnja zacu se zvuk...
Evo Turci dolaze,
Dunav reku prelaze,
Zastave im se viju,
djikanima strah siju...
Hrabra Stana stoji,
Turcina se ne boji.
Ona zna sve cari,
Koje pruzaju janjicari...
Poziva ih u kucu,
Srpkinje tamo skakucu...
Jedna drugu pita,
"Gde je Turska kita?"
A srpska nejac place,
Dok Turci skidaju gace.
Ukaza se qurcina
dlakavoga Turcina.
Ispred Stane on stade,
I zapoved njoj dade:
"Qurcinu stisni,
i glasno vrisni..
Srpkinjo vrela,
zar to nisi htela?"
"Upamtit ces, babo stara,
kako je to kad Turcin kara."
Spoznale srpkinje u babe srecu,
Qurcinu nisu videle vecu.
Znale su da nije lazna,
zaigra im pica vlazna.
Pridruzise se sa osmehom
Veselom drustvu sa grehom.
I tako nasta jebacina,
na vise poza i nacina...
Naguzise Turci srpkinje zestoko,
U zadovoljstvu uzdisase duboko
Gledase djikani kiselog lica
U krv im udje Turska klica.
Proklinjase cin svoga zenskog roda,
Sto uradise za spas naroda
I zadovoljstvo sto im Turcin pruzi
Nejac njihova sad Sultana sluzi
Tako nastade narod gresni,
I u svetu postadose smesni.
Kompleks Turski njima osta,
I sramota vekova dosta.
A kod srpkinje mlade, bludne,
Ostadose zelje cudne,
I ne zaboravi nikad slasti,
Iz dugogodisnje Turske vlasti.
Cak i danas one se kunu,
U obrezanu Tursku cunu...
@Srbosjek992 Lijepo od tebe sto mislis na svoju staru majku Stanu, pa si joj pjesmicu napisao. Da, nije joj bilo lako , pogotovo onda kada je rodila kopile tj. tebe pa si postao " kao očenutu glavu od stabla slavjanskog gledaju priatelji naukah i žale te".