protivnik u ideološkom smislu. suprotna pozicija za 180 stepeni. što se tiče pojma "naprijed", sagledaj stvari realno. previše se kurčimo i nikad ne uviđamo savremena politička kretanja. da je milošević bio svjestan svoje pozicije i političkih kretanja svog vremena, i diplimatski se priklonio jačoj sili danas bi srbija bila u rangu češke, slovačke. a ovako je i rumunija ispred. koliko bi mladih tad više ostalo? koliko bi prirodni priraštaj bio veći? to su ključni problemi. ne volim ni ja neoliberalizam, gadi mi se bezlična briselska birokratija, mrzim nato pakt. ali šta mi ovde ovako sitni, siromašni i nebitni možemo? ništa. nama je namijenjena sudbina. nato pakt je bio ljubazan pa je dopustio da samo potpišemo kapitulaciju, što je vučić neki dan i uradio, a zazvrat ne moramo ulaziti u nato. super je i to. makar nećemo morati učestvovati u ubijanju nekih jadnika za interese gadova sa volstrita.

đinđić je dobro rekao, ako treba pojesti nekoliko žaba, dajte mi odmah najveću. ako je nama ovdje namijenjena sudbina, a jeste i ne pita nas se ništa jer smo okruženi nato paktom i evropskom unijom, što se onda ne bismo potrudili pa bili najbolji, prvi najkonkurentniji? što ne bismo smanjili birokratiju, pojednostavili procedure, bili najkonkurentniji, isplivali u govnima kojima smo svejedno zaliveni? da kažemo, eto, potpisali smo kapitulaciju nato-u, idemo u eu, provodićemo reforme po mmf-u, samo nas pustite, ne trebaju nam više 28. jun, 27. mart, 5. oktobar... mi više nemamo ni moralne, ni materijalne ni demografske snage za nova odmjeravanja snage drugih preko naših leđa. krajnje je vrijeme da izađemo iz iluzija i racionalno sagledamo naše mogućnosti i snagu u savremenom svijetu. đinđić je to sagledao, a vučić (koliko god ga ne volio iz nekih drugih razloga) to provodi deset godina poslije.