Ne volim gospodina Dodika, ali je on političar čiji se glas čuo u onim ludim vremenima kada su se džamije rušile. Taj isti Dodik je po cijenu gubljenja glave bio jako glasan i tražio da se sa tim bezumljem prestane. Mislim da bi bilo korektno da se to u ovom članku i navelo. Ne zbog Dodika, nego zbog budućih generacija.