Saranio sam svoju dobru dragu
U dane što su iščezli k'o para,
U mrkom, muklom, crnom sarkofagu,
Bez ljubavi i proleća što vara.
Saranio sam svoju dobru dragu.
A nije znalo proleće ljubavno,
Čestice spomena u kome trepere,
Ponos i mladost zakopani davno
Bez sene sreće i bez blage vere;
A nije znalo proleće ljubavno
Za sne bez noći i noći bez snova,
Za sne u kojim sijala je ona,
Večernja zvezda nesrećnih duhova;
I nije znala mirna vasiona
Za sne bez noći i noći bez snova.
Duboko, mračno, nesrećno, i dublje
No smis'o tajni života i bića,
Ja je saranih, uz crvene zublje,
U društvu želja, snova i vetrića,
Duboko, mračno, nesrećno, i dublje.
Saranio sam dvoju dobru dragu:
U dane što su iščezli k'o para,
U mrkom, muklom, crnom sarkofagu,
Bez ljubavi i proleća što vara . . .
Saranio sam svoju dobru dragu.