Kad jednom budeš proš'o kroz moj grad
putniče nemoj da se žuriš
zastani malo i uz predah lak
baci jedan pogled svoj.
Vidjet ćeš tada neviđenu stvar
nad gradom mojim nebo gori
plameni jezik liže njegov svod
i sve je kao žar.
Nad Zenicom nebo se pali
i bezbrojni dimnjaci se dižu
iz čelika, vatre i dima
sad Zenica nov život gradi
O Zenici zato ti pjevam
o Zenici plamenom što gori
ti putniče znaš li da volim baš nju
Zenicu svoju kao zjenicu oka svog.