Srbija i Hrvatska odvajaju značajna sredstva za vojsku već godinama u kontinuitetu, a i takozvanoj BIH se ne zna ko pije, a ko plaća dok krezavog tallibanskog SDA divljaka poturchenog u 18% pas nema za šta da ujede - požar gasi džezvom.
Srbija i Hrvatska odvajaju značajna sredstva za vojsku već godinama u kontinuitetu, a i takozvanoj BIH se ne zna ko pije, a ko plaća dok krezavog tallibanskog SDA divljaka poturchenog u 18% pas nema za šta da ujede - požar gasi džezvom.
Gledao sam sinoć bugarski film "Svet je veliki i spasenje je iza ugla" sa našim Mikijem Manojlovićem i baš je bilo emotivno. Bugarin, njegova supruga i sin beže od komunizma na Zapad i pretrčavaju u Jugoslaviju, ženi ispadne kofer sa stvarima i napravi buku i tu se stvori vojnik JNA - graničar sa puškom u ruci. Gledaju Bugari graničara, gleda on njih, sekunde traju kao godine. Graničar pogledao oko sebe, vratio pušku na rame i - otišao svojim poslom. Mnogo je duše na Balkanu.
Đoković je samo svedok i dokaz te očiglednosti: uspešni ljudi i drugima žele uspeh, a neuspešni ljudi zavide. Sposoban čovek traži način, nesposoban čovek traži izgovor. Nema tu mnogo filozofije, odluči se gde si.
Nema dovoljno vozača. Na Zapadu su imali procenu da će se sva vozila do 2020. sama voziti i prestali su da školuju vozače, jednostavno. Omanuli su u proceni.