Ako imamo 26110 km kvadratnih federacije i 16 milijardi u sertifikatima, biće da je svaka marka serrtifikat 1,5 kvadratni metar zemlje koja je odbranjena. Niko je drugi nije odbranio.
Kao Srbin državljanin BiH uvjek sam se pitao zašto je naša diplomatija toliko slaba u odnosima sa modernim muslimanskim državama poput UAE, Katara, Omana, Malezije, Saudijske Arabije itd...
Pogledajte samo koliko je doktora nauka i profesora porjeklom iz Bosne i Hercegovine u Europi.
Još prije 10 godina imamo bezvizni režim sa Južnom Korejom, pa Kinom, Rusijom itd.
Simptomatično je koliko Bošnjaci u BiH ne žele bliže povezivanje sa Sandžakom, nazivaju ih pogrdno Sandžaklije kao da su iz Avganistana, a oni više vole Bosnu od Srbije u kojoj žive, niko oh ne dira, imaju zastavu sa ljiljanima i polumjesecom i nikom to nije problem.
Isto tako i Bošnjaci iz Crne Gore se čude zašto Bošnjaci iz BiH insistiraju na čvrstim granicama među njima. Pa Dritan je sarajevski student.
Cilj je bio predstaviti arkanovce kao najborbeniju, najbrutalniju, naj, naj srpsku jedinicu sa naglaskom na najbrutalniju. Harkan postao strah i trepet , a drugi napravio najpoznatiju fotografiju iz rata u Bosni, Win-Win.
Ja ne znam da li je ovaj fotograf dao 300 maraka, ovom siledžiji da šutne nanu (živu ili mrtvu). To je mnogo bolestan kukavički čin i "vojnika" i fotografa, ukoliko je to istina za 300maraka.
Vojnik koji šutira živu ili mrtvu staricu je teški siledžija i zločinac. Novinar koji potplati sa 300 maraka siledžiju da šutira živu ili mrtvu staricu dok on slika je možda veći zločinac. Život jednog civila u svakom ratu je veoma jeftin i to ratni fotografi dobro znaju.