Imao sam čast i zadovoljstvo da pričam sa jednim Srbinom iz dijaspore koji je uspeo da prikupi novac za lečenje dvadesetoro teško bolesne dece. Svi su se izlečili i oporavili. Pitao sam ga kakav je osećaj. "Ma sve je isto kao i pre. Navikneš se vremenom. Jedino što je različito jeste da se više ne plašim smrti. Večeras mogu da legnem u sanduk sa osmehom."
Samo vi pišite o mržnji, ratovima i političarima i ne obraćajte pažnju na heroje - činite im samo uslugu. Lakše je napustiti vukoiebinu i otići u Nemačku i Švedsku u potpunoj anonimnosti.
Nikad neću da zaboravim komšiju penzionera u liftu kad su omogućili vakcinisanje stranaca u Beogradu. "Komšija, dozvolili su vakcinisanje ovima iz Bosne?" "Pa mogu oni da se vakcinišu odavno." "Ma da, da, ali su mogli naši, a sad mogu i ovi..." "Koji?" "Pa ovi iz... Unije." "Mislite na Federaciju, komšija?" "Da, da, na Muslimansko-hrvatsku federaciju mislim."