Bio sam u Vijetnamu. Odeš u selo bogalja, genetske mutacije, zagađena zemlja, trula hrana, trista pičkih materina, pa kupiš suvenir, ručno ih prave i od toga žive. Kad tada nisam izvršio samoubistvo - nikad neću.
Jedan 17-ogodišnjak sa beogradske Čubure majci ostavio pismo: "Ne plači, majko. Ne kažem da sam u pravu, ali hoću da se oslobodimo i posle u slobodi da ne budemo gladni, žedni i bez pravde." Otišao u šumu, tukao se sa Nemcima pune 3 godine, pa poginuo u nekoj vuloiebini. Baš sam prolazio blizu njegove kuće pre nekoliko dana. Sad je tu kafić. Njegova vršnjakinja u bašti kafića fotografisala međunožje i slala nekom slike. Reakcije okupljenih bez.
Jedan 17-ogodišnjak sa beogradske Čubure majci ostavio pismo: "Ne plači, majko. Ne kažem da sam u pravu, ali hoću da se oslobodimo i posle u slobodi da ne budemo gladni, žedni i bez pravde." Otišao u šumu, tukao se sa Nemcima pune 3 godine, pa poginuo u nekoj vuloiebini. Baš sam prolazio blizu njegove kuće pre nekoliko dana. Sad je tu kafić. Njegova vršnjakinja u bašti kafića fotografisala međunožje i slala nekom slike. Reakcije okupljenih bez.