Nema ti ovo veze sa nacijom i politikom. Ovo je gradska priča. U Novom Sadu je uvek bilo mesta i za stare i za mlade i za žensko i za muško i za Srbe i za Slovake i za Mađare i za srpske izbeglice iz Hrvatske i Sarajeva i za bošnjačke turiste iz Sarajeva i Tuzle i za Hrvate i za Bugare i za Nemce. I za svakog ima stolica i parče astala i da se pojede i popije nešto. I ovo zlo kad prođe - biće isto.
Juga su ti bili vojnici JNA koji su istrčali iz stražare vojnog suda u Beogradu osamdesetih, poskidali kape, prekočili ogradu i "mangupima" koji su maltretirali momka i devojku pokazali mavaši geri.
Nije ti Juga bila petokraka i Lepa Brena. Juga ti je bila zdravstvena knjižica. Juga je bila pasoš koji je u inostranstvu izazivao poštovanje i zavist. Juga ti je bila poštar koji je mojoj babi i dedi donosio penziju u koverti. U svakoj kući je morao da popije kafu i rakiju. Jednom se toliko napio da je zaspao na ulici, uneli ga u kuću nepoznatog čoveka da spava sa sve torbom prepunom keša.