Moj dečko je Englez, i zajedno smo već 3 godine. Volimo Bosnu i volili bi ostati ovde jer imamo zemlje. Otac mi ima 74 godine i on mi je sve što imam od porodice. Moj dečko mora svaka 3 mjeseca da ode u HR ili SRB na 3 mjeseca pa da se vrati u BiH. Mi bi da sklopimo partnerstvo da može da ostane ovde. Nažalost to pravo nemamo, niti BiH prihvata sklopljene gay brakove iz dr zemalja. To je jedno od hiljadu prava koje nemamo.
Povorka ponosa je u 17:00, kontra povorka je u 12. Nemojte samo nas pljuvati. Mi izlazimo na ulice jer svako od nas doživljava uvrede i nasilje i nismo u mogućnosti da sklopimo partnerstvo. Oni šetaju jer im smeta što postojimo
Ponosan sam jer sad mogu da kažem da imam dečka i da je on moj partner. A sjećam se vremena kad to nisam smio. Ponosan sam jer izlazim na ulicu sa svojim imenom i licem i kažem da nije u redu kako nas društvo tretira i da prijetnje nisu normalne. Ponosan sam, jer neki bi htijeli da se stidim.
OkolovoSokolovo, glupo poređenje. Da me ne žulja kad hodam bos napolju po kamenju, ne bih nikad obukao cipele makar svi oko mene čizme nosili.
Svako ima pravo na svoj izbor. Meni je samo žao ljudi koji se nekim tuđim izborom nerviraju i prizivaju apokalipsu.
Ja, koji sam gay muškarac, želim tebi i tvojima ljubav, zdravlje i miran život. Da nađeš spokoj u svojoj vjeri i da te ne pogađa toliko šta se dešava van tvoje avlije 🙏