Da ne govorim o ponašanju djece, koje iz kuće donesu, o smirivanju njihovih strasti i frustracija po školi! Bože, kako me sve to boli, znajući koliko se trudim za tu djecu, koliko se sad u ovakvom vremenu borim da im sve bude na vrijeme, da ne odstupaju, da im olakšam. Ali ne cijenimo rekla bih prvo mi sami sebe, pa tako ne možemo očekivati ni od drugih!
Predlažem da ukinemo škole, pa neka se svaki roditelj pobrine za svoje dijete i u obrazovnom i u odgojnom smislu. Neka oni od svojih poslova odustanu zarad svoje djece, pa da vidimo koliko će izdržati, i kako će onda cijeniti što mi i jedno i drugo odrađujemo za njih bar upola.