Nikad ne komentarišem ali ovo moram. Moje komšije kako su se počeli baviti “humanitarnim radom” oni i njihova djeca nose skupu garderobu, novi mobiteli, ljetovanja redovna i još kad ih sretnem na ulici bacaju šuplju o svom radu, ja se počnem crveniti koliko me stid a oni kuliraju. Svašta