Djikani gledaju, njihove zene
Nose sada turske gene
Ostade im kompleks i ova sramota
Da ih prati celog zivota
Mrski Turcin zene im plodi
Eto vam ga sad Vaistinu se rodi
Ko ga yebe, budala stara
Bitnija je turska kara
Nastavi se yebacina
Na vise poza i nacina
Uzdisu srpkinje, od srece placu
Dok po Turskom qurcu skacu
Obrezani su i glatki
Pa im postadose slatki
Hriscanke to su, bludne, nezasite
Vaistinu, nikad im dosta Turske kite
Dosla i baba kraj starog oltara
Voli i ona kad je Turcin kara
Stala u red, niceg se ne stidi
Sa drugama svojim, obrezane da vidi
Pa pored krsta sa tri prsta
Stavlja obrezani qurac usta
Koluta ocima i njime se davi
Pa ga onda u bulju stavi
Srpkinje se onda skupe
U dve velike grupe
Naguze se i cekaju Turke
Kao deca kad igraju zmurke
Najpre mlade,
Da se sa njima slade,
Onda i stare,
Da im cuclaju kare…
Bozic srpski, vakat turski
Hristos se rodi
Turcinu to godi
Pa dodje na slavu
Yebacinu pravu
Obicaj je takav
Da mora biti dlakav
U vodu svetu, kraj ikone stare
Umocit debele, obrezane kare
Tako nastade narod gresni,
I u svetu postadose smesni.
Kompleks Turski njima osta,
I sramota vekova dosta.
A kod srpkinje mlade, bludne,
Ostadose zelje cudne,
I ne zaboravi nikad slasti,
Iz dugogodisnje Turske vlasti.
Cak i danas one se kunu,
U obrezanu Tursku cunu…
Spoznale srpkinje u babe srecu,
Qurcinu nisu videle vecu.
Znale su da nije lazna,
zaigra im pica vlazna.
Pridruzise se sa osmehom
Veselom drustvu sa grehom.
I tako nasta jebacina,
na vise poza i nacina...
Naguzise Turci srpkinje zestoko,
U zadovoljstvu uzdisase duboko
Gledase djikani kiselog lica
U krv im udje Turska klica.
Proklinjase svoga zenskog roda,
Sta uradise za spas naroda
I zadovoljstvo sto im Turcin pruzi
Srpcad mala sad Sultana sluzi
Poziva ih u kucu,
Srpkinje tamo skakucu...
Jedna drugu pita,
"Gde je Turska kita?"
A srpska nejac place,
Dok Turci skidaju gace.
Ukaza se qurcina
dlakavoga Turcina.
Ispred Stane on stade,
I zapoved njoj dade:
"Qurcinu stisni,
i glasno vrisni..
Srpkinjo vrela,
zar to nisi htela?"
"Upamtit ces, babo stara,
kako je to kad Turcin kara."
Djikani se sagledase,
Mudri savet poslusase,
Pa spremise babu Stanu
Na docek velikom Sultanu...
I sve srpkinje mlade,
da se Turci slade...
Odjednom nasta muk,
Turskog bubnja zacu se zvuk...
Evo Turci dolaze,
Dunav reku prelaze,
Zastave im se viju,
djikanima strah siju...
Hrabra Stana stoji,
Turcina se ne boji.
Zna ona sve cari,
Koje pruzaju janjicari…
Nasluti baba Stana
Sve lepote Turskih dana,
Pa u vis podize ruku
I obrati se srpskom puku:
"Cujte mene pravoslavci,
Svetosavci, srpski junaci...
Predajte Turcinu vlast
I zena vasih cast.
Jesu oni dlakavi i ruzni,
Ali nemojte biti tuzni...
Nije Turcinu nikad mrska,
Smrdljiva pich ka srpska.
A za odbranu naseg krsta
Nek im qurac puni usta...
I vama neka shupak deru,
Da sacuvate svoju veru.
I prigrlite u krvi danak,
Da im qurac bude gladak..."