U petak sam imao noćni let iz Sarajeva. Čekao sam 15ak minuta da predam kofer, da mi izdaju karte i provjere pasoš. U Americi sam čekao više od sat vremena na kontrolu pasoša zato što je bilo 12 popodne kad sam stigao. Uvijek se čeka duže, na bilo kojem aerodromu u svijetu, između 12 i 8 popodne. Zato su najbolji jutarnji i noćni letovi, ako postoji izbor naravno. Naravno da pomaže mnogo kad je aerodrom dobro organizovan.
Ja bih rado prihvatio i jedan posto njegove otpremnine za otkaz na svom poslu. Moj problem je što sam jako dobar na svom poslu pa neće nikako da me otpuste.
Smiješno ali istinito. Svaki put kad sam familiji poslao nešto Fedexom stigne za manje od 48 sati od zapadne Amerike do Sarajeva, a onda debilima treba 3 do 4 dana da se odvezu 2km do Hrasnog ili Alipašinog da to dostave. I onda još imaju obraza nazvati i pitati da neko siđe po paket jer im se ne da uzeti lift do 6. sprata.
U Banjaluci, gdje sam proveo skoro čitav rat, pustili su nam struju za finalnu utakmicu i onda opet isključili. Ostatak tog svjetskog 1994e nisam ni pogledao niti ništa znao do tog finala.