Riječ je o Evropskoj svemirskoj agenciji (ESA) koja je saopćila da neće učestvovati u misijama Luna, a razlog su sankciie uvedene Rusiji zbog napada na Ukrajinu.
Luna se sastoji zapravo od tri misije, a prva je planirana za septembar. Misije uključuju lunarni polarni orbiter, dva lunarna landera, spektrometar, lunarnu bušilicu i drugi naučni i tehnološki teret.
Ovo nije jedina saradnja Roscosmosa i ESA--e koju je ugrozila ruska invazija na Ukrajinu. Misija koja je uključivala slanje ExoMars Rosalind Franklin rovera trebala je biti lansirana nešto kasnije ove godine, a s obzirom na to da je Roscosmos bio zadužen za lansiranje, to se neće dogoditi.
Rover se nalazi u posjedu ESA-e, koja razmatra mogućnost saradnje s kompanijom Thales Alenia Space, međutim, to će biti teško jer su ruski lander Kazačok i tehnologija za fazu spuštanja ključni za misiju rovera.
Jedan od primarnih ciljeva ESA-e s Roacoamosom jeste testiranje PILOT navigacije. Sistem funkcioniše tako što obrađuje fotografije lunarne površine, a u budućnosti će omogućiti landerima da otkriju i izbjegnu opasne objekte na tlu poput kratera, ali i drugih vozila.
Tokom tri misije Luna su se trebale razvijati moguućnosti PILOT-a, no to zasad nije moguće zbog prekida saradnje ESA-e i Roscomosa. ESA je namjeravala koristiti i lunarnu bušilicu PROSPECT.
Ova bušilica bi skupljala led iz sublunarnih regija i pohranjivala ih u laboratorij na dalju analizu. Ove misije se za ESA-u od "vitalne važnosti", tako da postoji nada da ovi projekti ipak nisu "mrtvi". S druge strane, globalna kriza se povećava uključujući nedostatak energije, pandemiju koronavirusa, klimatske promjene i mogućnost globalnog konflikta, tako da bi Evropa mogla ponovo razmotriti svoje ambicije u svemiru.
