Florence Hartmann za Klix.ba: Evropa ima obavezu da se suprostavi Rusiji u Bosni i Hercegovini
"Evropa ima i moralnu i političku obavezu da pomogne Bosnu i Hercegovinu", kategorična je Hartmann na početku razgovora za Klix.ba.
Hartman ističe da Evropska unija osim što ima obavezu da kroz strukture "servisira" Dejtonski sporazum, ona ima obavezu i po pitanjima koja ne spadaju u probleme samog funkcionisanja države.
"Još uvijek postoje aktivne pretenzije ka Bosni od susjednih država, još uvijek se preklapaju ciljevi rata iz devedesetih", upozorava bivša glasnogovornica glavne tužiteljice.
Hartmann smatra kako se sad sve unutrašnje i regionalne probleme sa kojima se suočava Bosna i Hercegovina nadogradilo to što se Rusija otvoreno postavila protiv Zapada i izaziva destabilizacije na evropskom tlu. Prema tome Evropska unija ima obavezu da se suprostavi Rusiji koja pokušava da spriječi volju ljudi i uspostavi sistem u Bosni i Hercegovini nekompatibilan sa ostatkom Evrope.
"Nije samo moralno, za budućnost kontinenta bitno je da ovdje opstane mogućnost da ljudi biraju šta žele," stav je Hartmann.
Osvrćući se na ruske ciljeve prema Bosni i Hercegovini, Hartmann upozorava kako su ti ciljevi jasno postavljeni u prijedlogu koji je Kremlj poslao Washingtonu 17. decembra i da povodom toga Evropska unija nije ništa poduzela. Rusija želi imati kontrolu nad pola Evrope, ne žele da države istočno od Njemačke i Italije budu dio Evropske unije ili NATO.
Evropa je ignorisala dokument od 17. decembra, nije ga čitala kako treba i sada ima invaziju na Ukrajinu. Ruski apetiti idu do Jadranskog mora, smatra Hartmann te poziva Evropu da na Balkanu preduzme korake unaprijed kako bi ograničila mogućnosti Rusije da izazove nered.
"Evropa (EU) ne treba čekati da se destabilizira evropski kontinent preko slabih tačaka, a to su zone koje nisu u Evropskoj uniji ili NATO. Evropa mora anticipirati, ne treba 500 nego 5.000 - 6.000 ili 10.000 vojnika EUFOR-a ili NATO u Bosni i Hercegovini, da se jasno ukaže ovdje nećete belaje pravit", poziva Hartmann na mjere predostrožnosti.
Hartmann politiku Vladimira Putina tumči tako da je države koje nisu članice Evropske unije uzimao kao pogodne za destabilizaciju i instaliranje svoga uticaja. Na taj način je on od 2012. godine izgradio svoj utjecaj na Balkanu, posebno u Srbiji, Republici Srpskoj u BiH, Crnoj Gori pa čak i Makedoniji.
"Evropa nije imala program odgovora susjednoj sili koja ne želi da nači zajednički odnos sa EU nego hoće da se postavi neprijateljski," konstatuje Hartmann.
Kao najveći problem politike Zapada ona identifikuje pragmatizam koji probleme gura pod tepih bez dugoročnog pogleda. Na taj pragmatični način pristupili su i problemu implementacije presuda Evropskog suda za ljudska prava po pitanju izbora u Bosni i Hercegovini.
"Totalno su pogriješili što su išli razgovarati, Dejton je libanizirao Bosnu i rješenje koje su predložili njima je bilo jednostavnije brže. Ja sam sretna da nije uspjelo. Ljudi koji su htjeli po evropskim standardima ispali bi dosadni i kao sprečavaju nešto," komentar je Hartmann na pregovore o izbornom zakonu.
Kao skandaloznim je označila to što su se nudila rješenja koja su samo dalje omogućavala da se stvaraju krize, a onda kaže da država ne funkcioniše. U tom slučaju je krivica podijeljena između lokalnih lidera i međunarodne zajednice.
Hartmann je upozorila da je izgubljeno vrijeme i da se do trećeg maja neće ništa smisliti i da će ukoliko dođe do bojkota izbora Rusija da iskoristi tu krizu.
"Bojkot je bio vrlo važan trenutak uoči rata, kada su srpski nacionalisti bojkotirali referendum o nezavisnosti Bosne i Hercegovine, to je korišteno kao mi nismo glasali," povukla je paralelu Hartmann.
Nije zadovoljna politikom Evropske unije koja vjeruje da Bosna i Hercegovina funkcionira samo na principu etničkih grupa i ne pomaže joj da izađe iz dejtonske "luđačke košulje". Smatra da takvim ponašanjem Evropska unija daje budućnost onima koji žele da unište Bosnu umjesto da lomi takve dinamike i prisili ih na to da odustanu od takvih ciljeva
