Prodavci na banjalučkoj Tržnici kažu da čak i danas, u dane slava i priprema za božićne i novogodišnje praznike, ljudi kupuju sve manje. Kese su sve pliće, novčanici sve tanji, pa je takav i konačni "rezultat" kupovine.
"Ne znam šta da ti kažem, rođeni. Zbog poplava je sve manje rodilo, a ni to se ne može prodati. Dođem i ketim osam sati za deset maraka. Toliko uspijem da odnesem kući. Platim dažbine, popijem kafu i - eto. Više ne možeš ni da uzoreš. Mislila sam da će sad za praznike biti više posla, ali i to se izjalovilo", priča Slavica Dujaković.
Ona dodaje da na pijacu svaki dan donosi mrkvu, peršun, špinat, poneko jaje, ako kokoške snesu, ali da bar trećinu od toga vrati kući.
"Dok je bilo ljeto - i nekako. Sad ide zima, hladno je, ne mogu se ugrijati. Nije lako stajati svaki dan osam sati na minusu, cupkati s noge na nogu. Kada je hladnije, na vunene čarape navlačim i plastične kese, pokušavam tako sačuvati toplotu", kaže Slavica.
Prodavci od aparata i novinara bježe kao da su komunalna policija. Ne žele da pričaju, neće da odgovaraju na pitanja.
"Ne znam ništa. Ako hoćeš da kupiš nešto, kupi. Šta da ti pričam, vidiš i sam kako je. Bude dana kada se proda sve, bude dana kada ne možeš prodati dva zrna pasulja. Eto, tako je", kaže prodavačica koja ni za sve pare neće da otkrije ime. Samo vikne: "Jeste, pa da kasnije budem na televiziji!"
Mira Bućkalović godinama na banjalučkoj Tržnici prodaje donji veš. Onaj iz Srpca, naravno. Ponekad se "zalomi" i nešto stranog, uvoznog, ali sve ga je manje.
"Vidiš da je napolju minus? Vidiš? I zašto sad niko ne kupuje dugačke gaće? Grlo poderem svaki dan derući se 'Srbački veš, povoljno!', ali rijetko ko prolazi. Kupe poneki par gaća, dvije-tri potkošulje. To je sve. Platim tezgu i kad sve saberem - ispada da radim za kafu i cigare. Ne ispada, tako je", dodaje Mira.