Najveća greška je što se poenta filma odnosi iskjučivo na Srpski mentalni sklop i poimanje života svojstveno kultu ličnosti kao kod Jugonostalgirača, npr. Dovoditi u vezu Sebiju i Bakira s likovima iz filma je samo jeftino politikantstvo, suštinski svi političari od 1945. do danas mogu biti ti likovi. Šta reći za Tita i njegovog bodyguarda Jovanku u fingiranoj ljubavnoj idili?