Još samo da se ne sramotimo sa plastičnim bocama uz svaku, a starim frižiderima u svakoj rijeci. I da od oktobra ne maja smrdi svako mjesto kao najgora pušnica. I da na svakom koraku nisu šiša barovi kao da smo u Avganistanu. I da ne trešte cajke iz kafana. I da popravimo fasade. I zasadimo opet drveće u gradovima. Eto, još “samo” to, pa bi zaista i moglo biti nešto od nas kao turističke destinacije, a da se ne sramotimo.