Mi svi, u striktno lingvističkom smislu, pričamo srpskim jezikom Vuka Karadžića. Postoji, međutim, i grana nauke koja se zove socio-lingvistika koja jasno definiše pravo svakog naroda da jezik imenuje i normira/standardizuje kako nadležni predstavnici tog naroda to smatraju za shodno. I tu su se Srbi, Hrvati i Bošnjaci zaglavili.
Srbi negiraju socio-lingvistiku, a Hrvati i Bošnjaci lingvistiku i istoriju. Spolja gledajući, strancima ništa nije jasno: prednost je to velika kada neki jezik razume 20 ili 30 miliona ljudi u odnosu na to kad ga razume 2 ili 4 miliona ljudi.
Zamisli ti koliko se novca uštedi na prevodima knjiga, jezik = tržište, dete na Balkanu je odmah multikulturalno - razume da postoje Srbi, Bošnjaci, Hrvati i Crnogorci i da među njima ima identičnih stvari i razlika. Međutim nacionalisti su to sve uprljali primitivizmom verujući da nema nacije bez "svog jezika".
Svi pričaju Bosanski.To je evidentno.Uzmimo film o Matiji Gubcu ,film se gleda sa titlom.Uzmimo bilo koji dokument iz Srbije prije 1850.Recimo Načertanije .Ne razumije se ni jedna riječ.
Vuk Karadžić je pisao standardizaciju srpskog jezika otprilike kada i Garašanin Načertanije. Na Balkanu se podrazumeva da je nešto autentičnije ako je starije, međutim nije. Na Vukov srpski jezik su, zajedno sa precima Srba, prešli i preci Hrvata i Bošnjaka. Tada su oni u tome videli prednosti i napredak. Vuk Karadžić je i dan-danas počasni građanin Zagreba. Ante Starčević je napisao: "Ko je protiv srpskog jezika Vuka Karadžića, taj je protiv modernizma."
Ti i dalje negiras rijecnik bosanskog, ciji primjerak postoji prije rodjenja vuka karadzica? Plus, sto cirilica neupitno izgleda kao ukradena i prepravljena bosancica. Vi srbi brate lazete bez prestanka. Pa imatel stida imalo?
Nije Vuk Karadžić živeo pre 1000 godina pa mi sada nagađamo nešto nego je, u istorijskom smislu, on živeo - juče. Sve znamo o njemu. Jednu stvar, doduše, ne. Kada je umro, došao je pravoslavni sveštenik, međutim njegova želja je bila da bude sahranjen po katoličkom obredu. Izgleda da je za života bio katolik, a to niko nije imao pojma.
@spooenerarthur Uskufijin rečnik ima 700 reči u 300 stihova. Prvo izdanje Vukovog rečnika je imalo 26.270 reči. Drugo, sačuvan je original Uskufijinog rečnika - ti ne bi mogao jednu jedinu reč da pročitaš. Mora neko da prevede taj tekst na srpski jezik Vuka Karadžića da bismo ga razumeli i ti i ja.
Mi svi, u striktno lingvističkom smislu, pričamo srpskim jezikom Vuka Karadžića. Postoji, međutim, i grana nauke koja se zove socio-lingvistika koja jasno definiše pravo svakog naroda da jezik imenuje i normira/standardizuje kako nadležni predstavnici tog naroda to smatraju za shodno. I tu su se Srbi, Hrvati i Bošnjaci zaglavili.
Balkan je apsurdno paradoksalan. Nije srpski jezik Vuka Karadžića bio jedini predlog standardizacije srpskog jezika. "Protivnik" je bio slavenosrpski jezik velikog Zaharija Orfelina koji je kodifikovao Milovan Vidaković. Tim jezikom su pričali školovani Srbi u današnjoj Vojvodini, tadašnjoj Habzburškoj monarhiji (koju Abdulah Sidran uporno naziva Austrougarskom iako je Austrougarska nastala tek 1867.).
Crkva i tadašnji srpski nacionalisti su bili žestoko protiv Vuka Karadžića. Mnoge reči slavenosrpskog jezika danas možemo čuti jedino u pravoslavnoj crkvi. Vukov jezik je ipak u srpskom narodu prihvaćen sa tolikim oduševljenjem da su ga prihvatili i drugi narodi (danas Hrvati, Bošnjaci i Crnogorci). Brzo možeš da se opismeniš na srpskim jeziku Vuka Karadžića zbog fonetskog pravopisa
"Piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano" i "Jedno slovo - jedan glas" - to je tajna uspeha tog standarda. Bošnjaci su danas više u fazonu "Jedan čovek - jedan glas".
@BullevarAntitela Bosanski jezik je osnava od koje su napravljen Srpski i Hrvatski. U BiH se govori isti dijalekt od Save do mora i od Drine do une, od nepismenih do doktora nauka. U Hrvatskoj se Slavonci i Dalmatinci jedva razumiju a ta dva dijalekta se znacajno razlikuju ood zvanicnog Hrvatskog. U Srbiji je slicna situacija. Sto dalje od izvora tj. BiH granice to jaci dijalekt.
Bosanski jezik ne postoji - pa i ne može biti osnova bilo čega. I Italiji imaš na desetine dijalekata, a toskanski dijalekt je izabran da bude "glavni" u okviru standardizacije italijanskog jezika. Nema veze da li ti na nekoj teritoriji imaš 1, 15 ili 150 dijalekata. To ništa ne dokazuje.
Najbitnije od svega, nazivati štokavske dijalekte bosanskim jezikom je u najmanju ruku - duhovito. Ako te zanima istorija pre Vuka Karadžića, lako ćeš uočiti da su Srbe nazivali raznim imenima: Serbi, Servi, Sorabi, Zerbi, Rasi, Raci (po Raškoj), ali su ih često nazivali i - Štokavcima.