Podeli ti 10 miliona limunada ljudima, njih barem desetoro će popiti limunadu i umreti odmah ili narednog dana. Zakon velikih brojeva je neumoljiv. Druga stvar je problematična, "...te Britanska agencija za lijekove, izdali saopćenje u kojem stoji kako su prednosti vakcine daleko iznad svih rizika". E, tu smo. Britanska agencija NE MOŽE meni arbitražno da određuje da li su za mene prednosti britanske vakcine iznad rizika.
Moja je ODLUKA šta je za mene prihvatljiv rizik, a šta željena prednost, a ne britanska, ruska, američka ili nemačka. Ali kako da odlučim? Nikako. To za mene može da uradi samo institucija u Beogradu - kojoj verujem i koju rado finansiram kroz poreze. I kad ceo svet govori jedno, a moja institucija drugo - ja ću svet da zamolim da skokne do trafike i kupi mi jednu paklu Đigloga Žnone 120s. Kako se stiže do te i takve institucije? Jako teško.
Potrebni su vreme, novac, znanje, tradicija, trud, kredibilitet - da preživimo greške i da ne odustanemo odmah i najbitnije - potreban je moćan Univerzitet kao fabrika stručnosti. Celoj Srbiji je potreban jedan jedini Univerzitet. Od seoskih Univerziteta vajde nema - ta diploma vredi koliko i onaj papir da je HadžiChivasbegović Lord. Ne mogu ti "stručnjaci" da rade u instituciji kojoj ću ja da poverim svoj i živote svoje dece.
Raduju ove priče o nekakvom ujedinjavanju Srbije, Crne Gore, BIH, Severne Makedonije i potencijalno Kosova i Albanije. Ako se stvarno ujedinimo u sferi prosvete - super. Onda ćemo moći zajedno da imamo... jedan Univerzitet. Malo nas ima za dva dobra Univerziteta.