Teško je neradniku pomoć! Što više daješ sve pohlepnije i prokletije. Nikad nadavat, nikad dosta! Isto onaj Kunda sve lafo glup a naredo sedmero čeljadi. A nikako da se bar našale pa da kažu bi nešto radili.
U mene je otac uvijek govorio da treba pomoći čovjeka radnika nevoljnika. Posao je danas lako naći, al valja svako jutro u 5 ustajati i delati do 16, dok dođeš kući, istuširaš se, bude i 17, kafa, večera, krevet i sutra opet... Ako neće firmu, ima selo, ima stočarstvo, nećeš barem biti gladan i imat ćeš krov nad glavom.