Balašević je pričao o tome na koncertima: njegov otac bi kao oparen skakao sa stolice kad god bi neko pokucao na prozor, grlio bi decu, a zatim stajao u stav mirno - čekao je da ga uhapse zbog antikomunističkih stavova. Nikada ga nisu uhapsili. Na prozor bi uvek pokucala neka komšinica da doda tanjir sa kolačima, parče štrudle sa makom ili vanglu sa šnenoklama - kako je već red u Vojvodini kad praviš nešto slatko. Grozan je bio taj socijalizam, a ova demokratija je baš super.