Kod Šnjokica u 18poosto ne podnosim upadljivo odsustvo entuzijazma koje odlazi dobrano preko granica mlohavosti. Deset puta smo rekli do sada: mala slova - ženski vokal, tanko i nežno. VELIKA SLOVA - muški bariton, duboko i snažno, hoću noseći zidovi da padaju, bre! Jasno? Ja ću biti dirigent, idemo svi kao jedan... 1, 2, 3
tamo gde se rađa našeg sunca sjaj, gord i prkosan je moj zavičaj, za njega svi se sad POMOLIMO, drugu zemlju MI NEMAMO! u srcu mom samo je jedan dom, u srcu velika MOJA REPUBLIKA, u srcu mom najlepša zvezda sja, moja republika, REPUBLIKA SRPSKA!
nazalost onih 23% sto nam je donijela izetbegoviceva pamet ce postati najveci konc logor u evropi. sto je najgore postali smo taoci svoje nesposobnosti da se otarasimo sda-sdp-df-nip-ostalih stetocina koji unistavaju bosnjacki narod i ideju o slobodnoj bih