Pa i nije neka ekskluziva. Kako je najavljivano, mislila sam da se borio sa lavovima. Ali vjerovatno, subjektivni doživljaj je bio bas takva borba.
Sretno u daljem radu, super su reportaže koje pravi.
Objasni ti nekom tinejdžeru ili Amerikancu da su devedesetih neki Milan, Josip i Haris odvedeni iz svojih kuća i da se nikad nisu vratili jer su se zvali i prezivali kako su se zvali i prezivali. A lik danas sedne u auto i ode po srpsko državljanstvo. Neko je ovde lud...
"Gospodine, ja sam iz hrvatske obaveštajne službe. Ne morate me gledati, samo mi kažite da li ste u opasnosti?" "Ja??? Ne." "Da li je neko pretio vama ili članu vaše obitelji?" "Zaboga ne." "Da li ste ucenjeni?" "Ne." "Zašto ste uzeli srpsko državljanstvo?" "Da mogu da uđem u Turkmenistan."
Treba poći od sebe ili se probati staviti u njegovu kožu. Da 18 godina imaš neki cilj kojem težiš i pred samim krajem ti neki birokratski ćato iz čiste nezainteresiranosti onemogućava ostvarenja sna, psihički bi utjecalo na mnoge. Ali dobro je da je to bio problem a ne neka bolest npr.