Proverena priča: jednog Beograđanina pokupila vojna policija na ulici 1993. i istovarili ga u Podrinju. On sedeo u rovu dva dana, spustio pušku, stavio ruke u džepove i - prošetao preko linije do rovova ARBIH. "Ajde bre, smiri se, nisam ja došao ovde da me ti kolješ, ljaksofone. Vodi me kod komandanta." Počeli su sa kutijama i kesama koje su ubrzo zamenili tamićima. Kad Beograđanin stavi ruke u džepove i krene preko linije - to je bio znak da rat privremeno stane.
Beograđanina su svi zavoleli jer je držao reč. Kažu da je telefonom vadio ljude iz Sarajeva i srpskih zatvora i odakle hoćeš. Zaključak? Moraš da voliš to što radiš. Moraš da si taj. I kao pilot i kao kontrola letenja i kao vojnik i kao stjuardesa - ako ne voliš, nije to to. Pusti ti i platu i pare i sve...