Moj deda, partizan, voleo sam ga najviše na svetu, škrt bio na rečima, ali mi podario nekoliko beseda koje se ne zaboravljaju. "Ljubavi, lako je bilo nama, ovim Srbima, Hrvatima, Muslimanima, Makedoncima i ostalima... nismo imali šta da izgubimo. Roditelji nepismeni, hleba nema, kuća trošna. Moja majka, tvoja prababa, zubara prvi put videla '54. kad sam je odveo. Ti ćeš živeti u svetu u kom će svega imati, osim mozga."
Sve je to cirkus jedan obični. Kad treba izaći i suprostaviti se fašizmu današnjice, nigdje nikoga. Eno Schmidt uvodi aparthejd, Dodik psuje genocid, Milanović i Radman daju ordenje zločincima... nema nigdje nikoga. A kad treba ovako na janjetinu, rakijicu i harmoniku, sve heroj do heroja.
@gooUser819117161 ti ne volis partizane a deda ti je postaopartizan pred kraj rata jer da nije tako ti ne bi jednu cjelu naciju zvao po njihovoj religiji nego po nacionalnosti,a znamo ko su takvi