Moj deda, partizan, voleo sam ga najviše na svetu, škrt bio na rečima, ali mi podario nekoliko beseda koje se ne zaboravljaju. "Ljubavi, lako je bilo nama, ovim Srbima, Hrvatima, Muslimanima, Makedoncima i ostalima... nismo imali šta da izgubimo. Roditelji nepismeni, hleba nema, kuća trošna. Moja majka, tvoja prababa, zubara prvi put videla '54. kad sam je odveo. Ti ćeš živeti u svetu u kom će svega imati, osim mozga."
Ideologiju na stranu, nemam ja šta da prigovorim detetu koje je sa 18 godina otišlo u šumu '41. da jede korenje, pije vodu sa potoka i mašta da dobije bombu i pušku da napadne one pred kojima je cela Evropa pala na kolena. Pogledaj sebe, mene i ove generacije, ne znam šta nosimo na ramenima, da li glavu ili...