Budimo mi iskreni: da Zagreb, Sarajevo, Budimpešta, Bukurešt, Sofija, Podgorica ili Skoplje imaju košarku kakvu ima Beograd - ljudi bi iz poštovanja klečali tokom utakmica i aplauzima dočekivali i ispraćali i svoje i protivničke igrače. Mi u Srbiji se lako naviknemo na dobro, počnemo da podrazumevamo, a onda uništavamo jer u prvi plan obavezno izbijaju neki ljudi koji u pobrojanim gradovima ne bi mogli da izbiju ni u treći plan.