Kad srbi ne mogu da zanegiraju jednog poznatog Bošnjaka, onda ga proglase Turčinom ili ga jednostavno prisvoje pa kažu da je srbin, već viđena receptura iz beogradske kuhinje ludila.

..slušaj, jarane...ja u porodičnom stablu imam srba, hrvata i po pričanju moje bake pokojne i muslimanku (bošnjakinju) tamo negdje u 17 vijeku...misliš li da je razumno da u ime bilo čega to negiram?...to su moji preci, i moja krv, od njih sam nastao...a vi se j­ebite do sudnjeg dana sa vašim glupostima, ja ću vam zavaliti kad god osjetim potrebu, jer ste nerazumni glupani.

@ Златни љиљан То што ти наводиш је полуистина. Он јесте син Џемалудин Синан Бега, али је рођено име тог човјека Димитрије, а потурчио се и узео то турско име тек послије Мехмеда. Све је то у историји познато. Ако те већ занима, овако је било: "Još dok je bio silahdar-aga kod Sulejmana Veličanstvenog, doveo je iz rodnih Sokolovića svog oca Dimitrija, kojeg je preveo u islam i kao Džemaludina Sinan-bega naznačio mutevelijom jednog vakufa kojeg je utemeljio u Bosni, zatim majku, te srednjeg i najmlađeg brata, koji su prerano umrli kao pitomci carskog saraja u Carigradu..."

rodjen u pravoslavnoj porodici, tu nema sta da se prica a preuzeo je Islam, po mom misljenju i uvjerenju samo radi karijere u turskoj vojsci, sto se pokazalo kao odlican potez ali tacno je i sljedece, on je rodjen u Bosni svidjalo se to nekome ili ne ako je on srbin onda je i svaki bugarin srbin takodje su i rusi srbi itd... ali njegova vjera je pravoslavna znaci nije musliman ali zar je bosanac ili hercegovac ili spoj ovo dvoje nesto sto se odredjuje vjerom? takodje, gradio je po Bosni najvise, zasto ako je srbin nije gradio po Srbiji vec svojim sitnicu i nesto malo u Crnoj Gori?

Чувени велики везир и задужбинар Мехмед-паша Соколовић поставио је темеље свог вакуфа у Београду око 1567. године. Још увек није у потпуности познато шта је све Соколовић саградио у српској престоници. На основу сведочења путописаца, до сада је утврђено да је подигао најлепши комплекс каравансараја са безистаном, затим хамам који је важио за најзначајнији у граду, такође знаменити себиљ и две чесме. Већина његових задужбина била је лоцирана у Дугој чаршији (данашњој Улици цара Душана) и њеној близини, са изузетком једине преостале грађевине вакуфа, чесме која се налази у Горњем граду Калемегдана. Најславнији од свих објеката био је свакако везиров каравансарај са безистаном који је чинио једну од најмонументалнијих архитектонских целина османског Београда. Овај трговачки комплекс простирао се између данашњих улица Цара Душана, Тадеуша Кошћушког и Страхињића Бана, и имао је знатног утицаја на економски развитак града током 16. и 17. века

Ти, брате, резонујеш као да је дигао бедеме на Дрини, а не мост. Сваки је мост на Дрини Србима (свим и свуда ;)) од највећег значаја, и у 16. вијеку ,као и данас

lijepo si rekao, od znacaja svim i svuda... sad je bitno ko je ko? o tome govorim