Onih koji bi istinski shvatali partizansku borbu svakako ima sve manje i manje.. Generacije stasavaju uz druge priče, priče koje veličaju one protiv kojih su se partizani borili.. Miniranje spomenika ide na čast onih koji pokazaše s kojom hinjskom mržnjom su odrastali, ali to definitivno nije najveća tragedija u toj priči.. Tragedija je da su oni sada većina..
fale još samo gusle za vjerodostojnu interpretaciju historije :)
Ma.. istorija je svakako varljiva priča.. I ova pesnica je bila jedna strana istorije, a druga je bila, da su svi ranjenici koji su spašeni u Bici na Neretvi, izginuli u Bici na Sutjesci.. To je bila gola borba za život, a ne neki ideal snage.. Slučajno je moja baka učestvovala u tim bitkama i kao dijete sam se uvijek čudila što ih nikada nije veličala, nego bi samo uzdisala i odmahivala rukom, kada bih je zapitkivala za uokvirenu zahvalnicu sa Titovim potpisom za učešće u V ofanzivi, koja je stajala na zidu.. uz: "Pusti to..", valjda jer joj je brat poginuo na Sutjesci.. Samo je jednom rekla, da nikada ni jedan zvuk nije više mrzila od zvuka "štuka".. A ko danas uopšte zna šta su bile "štuke"? Skoro niko.. Dakle kada srušiš kuću u kojoj niko ne živi, ko će žaliti za njom? Tako je i sa ovim spomenicima..
Prikaži sve komentare (57)