Balkanci su poznati po tome da krenu u ubilačke pohode svakih pedesetak godina i da im to ne predstavlja nikakav problem,ali se zato zmija boje kao đavola.Činjenica je da zmije pri takvim susretima obično lošije prolaze(dekapitacija loptama,metalnim cijevima,lovačkim puškama...),i nikada im neće biti pošteđen život,jer Balkanac ubija ono čega se boji.Ali,zar je moguće da tako kršne dase i neustrašivi junaci pune donje rublje pri svakom susretu sa bezopasnim gmizavcem(naše vrste su uglavnom bezopasne i lako ih je razlikovati od opasnih)? Ipak,čini mi se da Balkanca najbolje opisuje ona izreka da je neznanje blagoslov,a da mu ratovanje i ubijanje dođe samo kao metod za održavanje fizičke kondicije.